Радије ћу завршити као дрчни Ђордано, него као покајнички Галилео
„Видећеш чемер, смрт и јад“. Видим, учествујем у овом позоришном комаду који се вазда игра. Било да играм са мени познатим лицима, неотесаним хордама чије лицемерје бљешти јаче од сунчевих зрака или са неким, наизглед укроћеним људима, биографијама отпорне на крв, мржњу, ништавност, глупост, неретко се своди на једну нулу у чијем облику остајем заробљен. Како побећи из нуле у јединицу? Да ли је то бекство из града у град, државе у државу, планете на планету? Не. Основа безнађа лежи у уму и његовом степену самосвесности, за који понекад жалим што успева да резонује човека на ЉУДСКИ начин у овом животињском свету, без намере да увредим своје претке. А како, у курац красан, можете бити тако искварени? Детињство, има ли га? Доба људског ума када се оно концентрише на задовољавање свог ега проузроковано својим либидом. Узгред, дете ту потребу не скрива, нема план Б, Ц, Г, Њ да те зајебе. Његов его се задовољава купљеном чоколадом, позајмљеним бициклом, купљеним булдожером којим ће саградити своје царство у малом, где ће живети са својом вољеном принцезом, јер су то године којима се он нада. То! Иако из перспективе многих, чудан Милан се није разликовао од типичног примера овог дечака. Сањарио сам изнова и изнова. Нисам ни знао шта та фамозна реч јава значи. Како сам волео географију, мислио сам да већина људи жели да иде у Џакарту, главни град Индонезије. Ваљда тамо има мора, па људи желе да уживају...
„Доле“, где мрзим своју породицу, земљу, окружење, где величам Асефа из књиге „Ловац на змајеве“, где и сам ловим иструлеле главе које су погане због изумирења неурона, где скидам маске и чекам да види живот голих очију! Ту је мој мир. Да славимо исте људе, поступке и ствари, да ли би претходни део текста имао смисао? Да сам исти као ТИ, чему тај пркос? Ти, који си толико безначајан, испран, задригао од све те празнине и апсурдности постојања, имаш свој смисао, јер си свуда! Против којих људских нула бих ја то писао? Која би била разлика твоје апсурдности од моје?
„Време смрти“. Све мање живота у људима, око људи и њих самих. Живим у држави окружен снобовима, моралним амебама, духовним Брутовима. Ако си већ фашиста, научи нешто о тој проклетој идеологији. Ако си већ националиста, научи нешто о тој нацији коју мрзиш. Ако свог комшију Циганина не можеш да смислиш јер је, чуда му великога, другачији, убиј! Јебем ли ти матер ништавну! А човек је човеку вук, тражи у чему је другачији, никако да се поистовети са њим. Контрадикторна стоко, неспособна да цитираш било које речи Светог Саве кога кујеш у звезде и декларишеш као бранитеља срБства. Ратни профитери су ти узор, а како и не би? Па и они су пунили своје џепове на туђим мукама и јецајима. Да, то су они, рушитељи саграђеног. Патриото, дођи на имање да копаш кукуруз на плус 40, да ти се дланови суше од превелике врућине, а не зноје. Да ти грумен земље значи благослов са неба јер, хвала Свевишњем, ниси стао на већу грудву. Да сам зарађујеш за свој усрани, бедни живот! Ово је моја једина прилика да постанем неко ко ће бити виђен, а не само гледан, кога ће чути, а не само слушати. Без длаке на језику, без граница у уму, без трзаја руком. Против свега онога што је затровано смрадом, гневом, бесмисленом мржњом. Шараде ли гадне!
Balkan
Originally Posted by mrniceguy
![[BMS]Slardar's Avatar](image.php?s=b2d57584b8f13c1b47baa49a4f991308&u=908460&dateline=1397914944 "[BMS]Slardar's Avatar")
Posting Permissions
Reply With Quote
